Govor se uči od rođenja, od prvog plača i gukanja te prvih ponavljanja reči roditelja. Dete pokušava oponašati svim svojim čulima sve prikupljene informacije iz okoline. Porodica, naročito roditelji, imaju temeljnu ulogu u razvoju govora kao i u ranom prepoznavanju govorno-jezičnih poteškoća.
Treba imati na umu da je svako dete jedinstveno i sledi svoj individualni tempo razvoja.
Razvojni period od rođenja do 3. meseca
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Smiri se ili se smeje kad mu se govori.
- Prepoznaje majčin glas i smiri se ako plače.
- Boji se jakih zvukova.
- Povećava ili smanjuje cuclanje kao reakciju na zvukove.
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guguće).
- Različito plače za zadovoljavanje različitih potreba.
- Smeši se na ljudski lik.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema.
- Majka ne komunicira s detetom.
Razvojni period od 4. do 6. meseci
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Usmeravanje pogleda prema izvoru zvuka.
- Reagovanje na promene visine glasa.
- Primećuje igračke koje proizvode zvukove.
- Pokazuje interes za muziku.
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Brblja i proizvodi zvukove slične glasovima p, b, m (pa-pa, ba-ba, ma-ma).
- Glasovno izražava uzbuđenje i nezadovoljstvo.
- Grglja zvukove kad se ostavi samo ili u igri.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Dete većinu vremena uopšte ne govori (ćuti).
- Dete nema i ne razvija pogled u oči (kontakt očima).
- Dete ne ragira (ili vrlo slabo reaguje) na buku i glasne zvukove.
Razvojni period od 7. meseca do godinu dana
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Okreće se prema smeru izvora zvuka.
- Uživa u igri ku-kuc (skrivanje lica iza dlanova).
- Sluša i usmerava pažnju kada mu se govori.
- Prepoznaje neke reči (sok, medo, noga).
- Počinje odgovarati na zahteve („dođi“, „želiš još?“).
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Koristi se govorom ili zvukovima kako bi pridobio pažnju okoline.
- Brbljanje ima izmene ritma (duge i kratke grupe zvukova).
- Imitira različite govorne zvukove.
- Izgovara jednu ili dve reči (tata, mama) iako ne moraju te reči biti jasne.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Dete je prestalo ili nije niti počelo brbljati.
- Dete ne koristi vokalnu igru s odraslima.
- Nema dosledne reakcije na glasne zvukove.
- Ne komunicira pokazivanjem ili vokalizacijom s okolinom.
- Ne reaguje na zapovesti ili kratke zahteve.
- Ne služi se različitim glasovima izmenjivog tempa i intonacije.
Razvojni period od 1. do 2. godine
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Zna pokazati neke delove tela.
- Sluša i razume jednostavna pitanja i naredbe („Donesi medu“, „Gde je mama?“, Poljubi bebu!“).
- Sluša kratke priče i voli pesmice.
- Pokazuje slike u knjizi kada ih se imenuje.
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Rečnik se proširuje („svaki dan po jedna nova reč“).
- Koristi upitne reči („Šta to?“, „Gde zeko?“, „Ide pa-pa?“).
- Koristi rečenice od dve reči („još skakati“, „neće vode“, „tatin auto“).
- Koristi se različitim suglasnicima na početku reči.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Dete ne razume jednostavne verbalne zapovesti („donesi bebu“).
- Dete ne pokazuje interes za govor i govorno izražavanje.
- Dete ne pokušava oponašati govor odraslih.
- Koristi samo neverbalnu komunikaciju i pokazivanje predmeta, bez korištenja reči.
Razvojni period od 2. do 3. godine
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Razume razlike u značenju suprotnih pojmova (veliko-malo, gore-dole, idi-stani, noć-dan, ima-nema).
- Sluša i izvodi dve molbe zaredom (uzmi bebu i stavi je u krevet)
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Imenuje većinu stvari (ima reč za gotovo sve oko sebe).
- U spontanom govoru koristi 2-3 rečenice kako bi postavljalo pitanja i komentarisalo stvari oko sebe.
- Imenuje predmete koje želi dobiti (traži željeno govorom).
- Okolina razume detetov govor (uključujući slušatelje koji ne poznaju dete).
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Ne reaguje tj. ne izvodi dvočlane zapovesti.
- Ne povezuje dve reči.
- Detetov govor je nerazumljiv i roditeljima.
- Dete ne razvija simboličku igru.
Razvojni period od 3. do 4. godine
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Dete čuje i reaguje kada ga zovu iz druge prostorije.
- Sluša radio i TV na istoj visini glasnoće kao i odrasli.
- Razume jednostavna pitanja tipa: Ko? Šta? Gde? Zašto?
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- Govori o svojim aktivnostima, razgovara i opisuje svakodnevne situacije.
- Detetov govor je razumljiv svima.
- Koristi višečlane rečenice (od 4 ili više reči).
- Dete govori lako, tečno, bez ponavljanja slogova ili reči.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Detetov govor je nerazumljiv.
- Detetov rečnik je siromašan.
- Detetov rečenični izraz je kratak i siromašan.
- Produljeno fiziološko mucanje (sve izraženija nefluentnost govora).
Razvojni period od 4. do 5. godine
Receptivni govor (slušanje i razumevanje)
- Dete sluša i obraća pažnju na priče te odgovara na pitanja o njima.
- Dete čuje i razume većinu onoga što je rečeno kod kuće ili u prostorima u kojima boravi.
Ekspresivni govor (glasanje i govorno izražavanje)
- U rečenicama koristi mnogo detalja – ima bogat rečenični izraz.
- Dete priča priče dosledne temi.
- Lako komunicira i s odraslima i s decom.
- Većinu glasova izgovara pravilno (osim l, lj i r, ali tu je potrebna procena logopeda).
- Dete koristi pravilne gramatične iskaze.
Znakovi upozorenja da nešto nije u redu:
- Dete nije u stanju ispričati kratak sled dogadaja.
- Dete ne razume složenije jezične konstrukcije.
- Detetov govor je nerazumljiv.
- Prisutne su teškoće artikulacije tj. nepravilan izgovor nekih glasova.
- Detetov govor je netečan, postoje zastajkivanja ili ponavljanja.
- Postoje teškoce u sporazumevanju s drugom decom, teže ostvaruje kontakt zbog nerazumljivog govora.
Dete od 5. godine nadalje treba potpuno razumeti složeni govor. Rečenice koje dete koristi moraju biti složene i gramatički ispravne, a rečnik svakog dana sve bogatiji. Artikulacija (izgovor) svih glasova mora biti ispravna, uključujući i glas r. U tom uzrastu dete već treba pokazivati interes za čitanje i pisanje te je u stanju napisati svoje ime. Dete pravilno drži olovku normalnog stiska. Takođe je usvojilo orijentaciju na telu, u prostoru i na papiru. Takođe dete treba prepoznavati i imenovati boje te mehanički brojiti do 10 ili 20.
Što se tiče koncenracije i pažnje, pažnju može održati na zadatku 15 do 20 minuta, a trajanje igre može biti i 60 minuta uz kratke otklone pažnje.
Shema razvoja govora (navedena gore) predstavlja u proseku uzrast do kojeg većina dece savlada određene veštine. Deca obično ne savladaju sve veštine navedene u pojedinom periodu dok ne dostignu gornju granicu uzrasta. Ako Vaše dete nije savladalo neku veštinu od svih nabrojanih za pojedini uzrast odmah ne znači da ima govorno-jezični poremećaj. Ipak, ako dete nije savladalo većinu veština za pojedinu dob, potražite stručno mišljenje i savet logopeda.